pimky

Iskrenost,opraštanje,razumjevanje.........isplati li se sve to....ja sam očito naivna jer sam uvik mislila da su to tri najkvalitetnije stvari koje čine osobu ali eto ispada da triba samo bit uncut i pokvaren i onda te svi cjene.
Meni je to žalosno,ne mirim se s tim,smeta mi i nemogu glumit da cjenim ljude koji drugome namjerno čine zlo.
Kad bi se ljudi barem 10% bavili rješavanjem svojih problema umisto da se diraju u tuđe živote i komentiraju tuđe mane, nebi imali upola ovoliko frustriranih oko sebe.
Nažalost tako je kako je i triba naučit živit, dođe na kraju sve na svoje misto.

Neznam jesu li moji roditelji pogriješili kad su me odgajali da ne činim drugome ono što nebi volila da se učini meni.
Neznam da li bi ja tribala tako i svoje dite odgajat, ali neznam drugačije.
Jedina mi je utjeha što stvarno ima nešto iznad nas,kako god mi to zvali i to nešto nas nagrađuje i kažnjava i zato virujem da ćemo svi dobit po zaslugama kad tad.

Sidim već pola sata,surfam po internetu malo gledam i razmišljam. Je li moguće da se mogu ovoliko razočarat u ljude. Teško mi je nemam s kim to podilit a gubim nešto što mi puno znaći.
Fala bogu ja i moja obitelj smo zdravi i nije problem u tome ,ali svako od nas ima neki svoj kutak,nešto što ga čini sritnim,nešto u čemu nađe oduška,nešto di može pustit mozak na pašu i barem za trenutak zaboravit ovu ludu svakodnevnicu i probleme.
Neko ode igrat na balun pa se ispuše,... meni je to bila naša udruga,baš sam bila ponosna što napokon u ovom selu imamo nešto na što možemo bit ponosni i složni. Kad sam došla nisam znala nikoga,a fetiva sam vrlobrka, ni sada se baš nemogu pofalit da poznam sve ali eto ljude koje sam upoznala i s kojima sam se pomalo zbližila prirasli su mi srcu.
S ponosom sam govorila da sam iz Velikog Brda i da sam član udruge , s guštom sam sudjelovala u svemu što se događalo jer sam vidila da možemo puno,u ova luda vrimena kad naša dica i mladost nemaju ama baš ništa mi smo se borili da im nešto stvorimo. Bilo je tu i trzavica i svađa ali nekako to je normalno među ljudima i sve se uvik znalo riješit. I prije nego smo registrirali udrugu puno smo toga napravili a imali smo fantastične planove šta bi još tribalo odradit.
U čemu je problem ja i dalje ne razumin?
Ja i dalje ne virujem da je neko stvarno zločest i da želi sve uništit,tražim u ljudima ono pozitivno,sama sebi pokušavam objasnit zašto neki reagiraju tako kako reagiraju, pokušavam shvatit šta to ne štima.
Sve se svelo na svađanje,brojanje ko je šta,ko je koliko,a činjenica je da je i onaj ko nije napravio ništa nego nam samo rekao bravo, napravio dovoljno. Razočarana sam u međuljudske odnose,razočarana sam ričima koje ti ljudi koriste,razočarana sam što imam osjećaj da niko nezna praštat,a večina su vjernici,razočarana sam što su ljudi takva zlopamtila....
Razočarana sam što mi oduzimate nešto u čemu sam stvarno uživala i što sam želila da uspije. Najlakše je odustat ali na šta onda možete bit ponosni?
Ne želim nikoga kritikovat,ni minjat,ne želim nikoga ni zamarat jednostavno sam imala potrebu se ispuvat i to sam napravila na ovim svojim stranicama .

Otvorila sam ovaj blog kako bi se registrirala da mogu komentirati na našem blogu "UDRUGA UZOR" i tako je sve do sada ova moja stranica bila prazna. Pišem ja na našem blogu skoro pa redovito a ako ne pišem postove onda barem komentar i uživam u stvaranju našeg bloga.
Sve je to super ali nije u redu da ova moja stranica ostane prazna pa cu se evo potrudit da i ovde napišem nekad nešto.
Ponosna sam na našu udrugu,na sve što radimo i iskreno uživam biti član.
Do sada smo puno napravili i za nas i za našu dicu i za naše misto i već smo postali prepoznatljivi,a najviše od svega uživam na našim putovanjima i to je ono što mi napuni baterije za cilu godinu.
Bude tu i problema i prigovaranja ali na kraju mi u srcu uvik ostane samo ono lipo i zato se isplati.
Mislim da se to ne triba ni objašnjavat jer to znaju svi koji idu sa nama ,koji vole maškare i koji se sa nama druže.
Pozdravljam sve naše prijatelje sve koji idu s nama koji nam pomažu i daju podršku.